Brza reakcija presudna

Lečenje ovih bolesnika počinje već u prvom kontaktu sa lekarom, koji najčešće nije internista niti kardiolog, već specijalista urgentne medicine, lekar hitne pomoći ili lekar opšte prakse. Zbog toga je izuzetno važna dalja edukacija ovih lekara koji će moći da brzo i tačno postave dijagnozu i dalje upute pacijenta na odgovarajuće lečenje u najbližu salu za kateterizaciju, ukoliko je moguće, ili u najbližu koronarnu jedinicu, gde je moguće primeniti reperfuzionu terapiju koja će omogućiti ponovni protok kroz zatvoreni krvni sud srca i sprečiti dalji razvoj infarkta.

Neophodna je dobra organizacija pružanja hitne pomoći, kao i podrška šire zajednice, OBUKA PARAMEDIKUSA koji mogu biti prvi uz obolelog. NAJSAVREMENIJE I NAJSKUPLJE LEČENJE KOJE SE KASNIJE PRIMENI NE MOŽE DA ZAMENI KORIST ADEKVATNOG ZBRINJAVANJA U PRVIM SATIMA BOLESNIKA sa akutnim infarktommiokarda, pa je dobra organizacija i znanje svake „KARIKE“, svakog lekara u lancu pružanja brze i adekvatne dijagnostike i terapije, od neprocenjive pomoći.

54 koronarne jedinice. Lekari koji rade u koronarnim jedinicama se redovno okupljaju tri puta godišnje. Kao rezultat njihovog rada nastao je prvi Nacionalni hospitalni registarza akutni koronarni sindrom u Srbiji.

Kao rezultat rada ove asocijacije zabeležen je značajan pad mortalitetaod akutnog infarkta miokarda sa 18 odsto 2002. godine na 8-9 odsto primenom trombolitične terapije, a sa primenom i invazivne terapije, mortalitet je još manji i iznosi oko 4,5 odstoza pacijente kojima je ova terapija primenjena.

Godišnje se od akutnog koronarnog sindroma leči nešto manje od13 hiljada bolesnika u 54koronarne jedinice u Srbiji.

Interesantno je da je najčešći faktor rizika kod bolesnika od akutnog infarkta miokarda u Srbiji prethodnahipertenzija i da se javlja kod 65odsto bolesnika. Manje česta je hiperlipidemija, kod 35 odsto bolesnika, zatim dolazi pušenje, pa dijabetes kod 23 odsto bolesnika koji obole od akutnog infarkta miokarda.

U periodu od 1979. do 1989. godine smanjena je učestalost infarkta miokarda u SAD za 37%, Japanu i Australiji za 32% i Engleskoj za 22%. 

Američki Nacionalni institut za zdravlje zauzeo je stav kojim se svim Amerikancima preporučuje umerena fizička aktivnost bar 30 minuta dnevno.Preporuka bazira na činjenici da fizička aktivnost povoljno deluje na veliki broj faktora rizika (dislipidemija, arterijska hipertenzija, pušenje, gojaznost, šećerna bolest, insulinska rezistencija).

 

10 pravila da se sačuvate od infarkta

1. Fizička aktivnost

Svakodnevno šetajte ujutru i uveče po 45 minuta.Važno je da usvojite naviku da šetnja postane sastavni deo vašeg života. Uvek je izvodljiva, za razliku od drugih sportskih aktivnosti. Preporučljiva je i vožnja bicikla, plivanje, umereni džoging, fudbal, basket, tenis.

2. Antistres

Primenite svakodnevni antistres program koji uključuje slušanje muzike i čitanje knjiga, odlazak u pozorište i gledanje filmova, a posebno komedija. Obavezno za vikend otputujte van mesta boravka. Godišnji odmor podelite u četiri dela, jer je to korisnije od jednog dugog odmora.

3. Posvetite se sebi

Posvetite sebi svakoga dana po 25 minuta. Budite sami sa sobom. Na taj način eliminišete unutrašnji stres.

 4. Smejte se

Smejte se kad god je za to prilika! Tako amortizujte stres.

5. Snizite krvni pritisak

Regulišite krvni pritisak. Trebalo bi da bude niži od 140/90 mm Hg. U početku najbolja terapija je umerena fizička aktivnost. Ako to ne pomogne, neophodno je uzimanje lekova. Lekovi za sprečavanje srčanog infarkta ili šloga uzimaju se celog života.

6. Holesterol vratite u normalu

Držite holesterol i trigliceride koji čine ukupne masnoće u krvi pod kontrolom. Holesterol mora da je niži od 5,6 mmol/l, a trigliceridi od 1,9 mmol/l. Ako to ne uspete dijetom, neophodno je uzimanje statina.

7. Neka šećer bude pod kontrolom

Držite šećer pod kontrolom, i to ispod 6,1 mmol/l, jer on ubrzava aterosklerozu 10 puta. Za toliko je povećan i rizik od srčanog infarkta.

8. Prestanite da pušite

Ako ste pušač, prestanite odmah da pušite, a ne sutra, jer sutra je skoro uvek „malo sutra“.

9. Smršajte

Regulišite vašu težinu, jer višak kilograma povećava rizik od srčanog infarkta.

10. Volite nekoga!
Sreća i ljubav deluju pozitivno, oslobađaju hormone, endomorfine. Budite uvek pozitivni i s osmehom gledajte u budućnost.

Prema poslednjim istraživanjima, čiji su rezultati objavljeni 2000. godine, više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54 %) ima problem prekomerne uhranjenosti – 36,7 % je predgojazno, a 17,3 % gojazno. Najviše gojaznih je u Vojvodini (58,5%). Prosečna vrednost indeksa telesne mase (ITM, BMI) u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26 +/- 4,74 kg/m2. Ovaj indeks je nešto veći u ruralnim nego u urbanim sredinama. (G. J.).

  • 13000 bolesnika u 54koronarne jedinice u Srbiji.
  • hipertenzija i da se javlja kod 65 %bolesnika
  • hiperlipidemija, kod 35%
  • pušenje, pa dijabetes kod 23% bolesnika
  • (54 %)ima problem prekomerne uhranjenosti36,7 % je predgojazno, a 17,3 % gojazno.
  • 3289 pts primljeno u KJ UC u 2012.god.
  • 1268 pts je imao ACS i podvrgnuto je PPCI
  • 5.4% intrahospitalni mortalitet nakon PPCI

 

"PRAVILO ZLATNOG SATA"

"pravilo zlatnog sata", bolje je da se javi lekaru, pa makar se ispostavilo da mu nije ništa, nego da ne pozove pa da mu izumre veliki deo srčanog mišića, ili da čak iznenada umre. Poznato je da je kod čak 40 odstoljudi umrlih od akutnog srčanog udara prvi simptom bio – iznenadna srčana smrt

"šifri zdravlja"

0-3-5-140-5-3-0

nula cigareta,

  •  3 se odnosi na broj kilometara svakodnevne šetnje,
  • 5 obroka dnevno od kojih će svaki imati voće i povrće,
  • 140 je da vam krvni pritisak ne bude veći od 140,
  • druga 5 je da nemate holesterol veći od pet,
  • 3 je da vam loš holesterol nije veći od tri i
  • poslednja nula znači da niste gojazni i da nemate šećernu bolest.

Ako ispunite svih tih sedam uslova šifre zdravlja, Evropsko udruženje kardiologa vam garantuje da nećete dobiti srčani udar do 65. godine.

 

 

 

Gostovanje Studio B – Beograd zdrav grad

Izdanje emisije “Beograd, zdrav grad” od subote 14. septembra posvećeno je Festivalu zdravlja koji se održava 21. i 22. septembra u beogradskom Domu omladine. Ovogodišnji Festival tematski je vezan za kardiovaskularne bolesti, a o tome su u emisji govorili Ana Stamenković, novinarka RTS-a, Maja Gedošev, direktorka kampanje “Korak za srce” i prof. dr Dragan V. Simić, načelnik interventne kardiologije Kliničkog centra Srbije.

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

 

Гостовање др Драгана Симића у ТВ емисији ОКО, Радио Телевизија Србије.

 

Шта нам је ближе од срца

Сваких 15 минута у Србији једна особа умре од срчаних болести. Најчешћи узрочник су погрешне животне навике, оценили кардиолози, гостујући у емисији Око. Неопходно је ускладити активности са могућностима и ићи на редовне контроле.

Од срчаних болести у Србији, сваких 15 минута умре једна особа. Годишње – то је цео један град од педесетак хиљада становника.

Видео (27 мин.)

Čitaj dalje