Kardiovaskularna oboljenja

Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju vodeći uzrok oboljevanja ismrtnosti, kako u svetu, takoikodnas.Prema poslednjem biltenu Svetske Zdravstvene Organizacije, godišnje od srčanih oboljenj aumre 7miliona ljudi dok, nažalost, ni Srbija, nije pošteđena istog trenda u oboljevanju koji je posledica kombinacije stresa koji nas okružuje, preopterećenosti poslom i nedostatka slobodnog vremena, ne samo za preporučen uregularnu, rekreativnu fizičku aktivnost, vec iza osnovni dnevni minimum koji izmedju ostalog čine redovni, energetski balansirani obroci, a nevisoko-kalorični proizvodi i sve popularniji proizvodi brze hrane na svakom koraku.

U biti kardiovaskularnih oboljenja ležena gomila nekolekcije masti organizovane u “pločice” – aterome–  koje oblažu unutrašnjost arterija. Arterije same po sebi “hrane” organeitkiva, te svako ometanje adekvatnog snabdevanja hranljivim materijama i kiseonikom, dovodi do slabljenja organa, a naglo zatvaranje protoka krvi samom veličinom “pločice” ili prskanjem njenog omotača, dovodi do infarkta srca ili mozga.

Tri najveće grupe oboljenja uzrokovanih pojavom pločica čine:

  • KORONARNA BOLEST je stanje koje nastaje usled suzenja arterija koje hrane srčani misić. U zavisnosti od uznapredovalosti bolesti, javljaju se angina pektoris, infarkti lisrčana slabost.

  • CEREBROVASKULARNA BOLEST obuhvata šlog i njegovu blažu formu, tzv.tranzitorni tj. prolazni i shemijski atak, a javlja se kod suženja arterija mozga.

  • PERIFERNA VASKULARNA BOLEST nastaje sužavanjem drugih arterija, koje nisu srčane ili moždane, a najčešće se radi o arterijama nogu.

Faktori rizika

Svi faktori rizika se mogu podeliti u 3 grupe zavisno od toga možemo li nanjih uticati, lečiti ih ili ne.

Faktori rizika koji se mogu prevenirati ili promeniti:

  • Pušenje

  • Nedostatak fizičke aktivnosti

  • Gojaznost

  • Ne zdrava ishrana ili ishrana bogata solju

  • Previšealkohola

Faktori rizika koji se mogu, makar, delimično korigovati:

  • Povišen krvni pritisak

  • Povišene vrednosti holesterola i triglucerida u krvi

  • Šećerna bolest

  • Bubrežna bolest koja smanjuje bubrežnu funkciju

Nepromenljivi faktoririzika:

  • Snažno porodično opterećenje (ako postoji u porodici otac ili brat koji je imao infarktmiokarda ili šlog pre 55 godine ili majka/sestra koja se razbolela pre 65)

  • Muški pol

  • Rana menopauza kod žena

  • Uzrast

Muškarci i koronarna bolest

Muškarcisu u većem riziku od žena pre menopauze za pojavu razvoj koronarne bolesti, a u srednjem dobu, ona je češća čak 2-5 puta.  Pored sedentarnog načina života, pušenja, dijabetesa i povišenih masnoća koji su potencirani svakodnevnim stresom, skoro kao vesnikneminovne buduće koronarne bolesti, danas sve češće kod muškaraca i u mlađem uzrastu se javlja erektilnadisfunkcija (seksualnadisfunkcija) kao manifestacija bolesti maliharterijskih krvnih sudova. Ovaj problem odvodi Urologu, ali ne obavezno i Kardiologu, jer se o povezanosti ova dva problema, iako dosta zna, ne govori toliko.

Žene i koronarna bolest

Hormonske razlike, tj.zaštitna uloga estrogena u metabolizmu šećera i ćelija krvi, utiče blagotvorno i na unutrašnji omotač krvnih sudova. Sa pojavom menopauze, efekatestrogena je u padu, a samim tim dolazii do promene metabolizma masti u nepovoljnom smeru. Kod žena saranom menopauzom, rizik se udvostručuje u odnosu na žene iste uzrasne grupe, ali isamam anifestacija tzv.”tipičnog bola u grudima” koji odvodi muškarce Kardiologu, nije obavezno slučaj i kod žena, čiji simptomi mogu biti suptilniji (zamaranje, lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, i sl.), što je razlog da se manje, ređe i kasnije jave lekaru.

Gostovanje Studio B – Beograd zdrav grad

Izdanje emisije “Beograd, zdrav grad” od subote 14. septembra posvećeno je Festivalu zdravlja koji se održava 21. i 22. septembra u beogradskom Domu omladine. Ovogodišnji Festival tematski je vezan za kardiovaskularne bolesti, a o tome su u emisji govorili Ana Stamenković, novinarka RTS-a, Maja Gedošev, direktorka kampanje “Korak za srce” i prof. dr Dragan V. Simić, načelnik interventne kardiologije Kliničkog centra Srbije.

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

 

Гостовање др Драгана Симића у ТВ емисији ОКО, Радио Телевизија Србије.

 

Шта нам је ближе од срца

Сваких 15 минута у Србији једна особа умре од срчаних болести. Најчешћи узрочник су погрешне животне навике, оценили кардиолози, гостујући у емисији Око. Неопходно је ускладити активности са могућностима и ићи на редовне контроле.

Од срчаних болести у Србији, сваких 15 минута умре једна особа. Годишње – то је цео један град од педесетак хиљада становника.

Видео (27 мин.)

Čitaj dalje