Infarkt, bolesti srca, krvni sudovi

  • Svakog dana u Srbiji oko 60 ljudi doživi infarkt, koji se za njih 16 završi fatalno, a od bolesti srca i krvnih sudova dnevno umre –oko 151 osoba!
  • Preko 1300 bolesnika u akutnoj fazi infarka miokarda završi u salama za kateterizaciju srca KC Srbije gde im se urgentno  otvori akutno zapušena koronarna arterija i implantira stent.
  • Srbija je na trećem mestu u Evropi po učestalosti obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti
  • Tokom 2012. od bolesti srca i krvnih sudova umrle su 54.972 osobe (25.307 muškaraca i 29.665 žena)-BATUTOVI PODACI!!!
  • Kod nas visok krvni pritisak ima 47% odraslog stanovništva, svaka treća odrasla osoba puši, devet odsto stanovništa ima dijabetes, koji za dva do četiri puta povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova…
  • Od ukupnog broja pacijenata sa hipertenzijom u Srbiji je samo 23.3% bolesnika koji se uspešno leče i čije kontrolne vrednosti krvnog pritiska se kreću ispod 140/90mmHg.
  • Jedan od razloga što masovno bolujemo i umiremo od srca je to što smo generalno fizički neaktivna nacija. U svetu je 31 odsto odraslih osoba starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, a kod nas čak 68 odsto odraslog stanovništva.
  • U svetu svake godine od kardiovaskularnih bolesti umre više od 17 miliona ljudi – 8,6 miliona žena i 8,7 miliona muškaca. Od srčanog i moždanog udara umre 14 miliona ljudi godišnje, a više od 18 odsto pre 60. godine života.
  • U razvijenim zemljama od bolesti srca prevremeno umire četiri odsto stanovništva, a u niskorazvijenim zemljama – 42 odsto. To je najvećim delom posledica nedostatka preventivnih programa i siromaštva i razvijenosti zdravstvenih sistema u nerazvijenim zemljama.
  • U Americi se godišnje uradi oko 500.000 bypass operacija, dok se u Srbiji u trenutno 4 aktivna kardiohirurška centra uradi preko 4500 hirurških revaskularizacija miokarda.

                              

Odgovori na pitanja:

  1. Svake godine od kardiovaskularnih bolesti umire više od 17 miliona ljudi, a od tog broja 8,6 miliona su žene. Kod žena infarkt srca ima drugačiju kliničku sliku  nego kod muškaraca i najčešće je klinički mnogo teži. Simptomi koji mogu da ukažu na infarkt srca kod ženske populacije  mogu da budu blaži i nespecifični kao što su: vrtoglavica, nesvestice, malaksalost,pojačano  znojenje, mučnina, anksioznost i često nedovoljno tipični bolovi u grudima. Ako pacijentkinja ima i dijabetes, zbog oštećenja nerava ne mora da ima bol već može Žene sa infarktom miokarda  ređe i nešto kasnije traže medicinsku pomoć i češće imaju atipične simptome. Zabrinjavajući je podatake da skoro 2/3 žena koje naprasno umiru od srčanih bolesti prethodno nisu imale simptome bolesti.Otežavajuća okolnost je i ta što dijagnostičke metode (kao što je test fizičkim opterećenjem) kod žena mogu da daju lažne rezultate. Zato je izuzetno značajno uraditi pravilnu kliničku procenu, utvrditi da li pacijentkinja ima faktore rizika. Takođe, prognoza kod bolesnica koje imaju suženje na krvnim sudovima srca može da bude lošija nego kod muškaraca.

 

  1. Srčani udar se najčešće manifestuje jakim bolom iza grudne kosti koji traje duže od 20 minuta, širi se u levu ruku, vrat, vilicu, ispod leve lopatice i najčešće je u vidu stezanja, pritiska, pečenja. Najčešće se javlja ujutru, tokom fizičke aktivnosti, posle obilnog obroka ili kada je hladno. Može biti praćen malaksalošću, preznojavanjem, mučninom, povraćanjem, gušenjem. Ukoliko se jave ovakve tegobe, neophodno je odmah pozvati Službu hitne medicinske pomoći ili otići u Urgentni centar, ali nikako pacijent ne sme sam da vozi. Takođe, ukoliko pacijent ima kod kuće Aspirin, može ga popiti i može uzeti nitroglicerin.

 

  1. Muškarci češće oboljevaju od koronarne bolesti jer su žene zaštićene ženskim polnim hormonima. Međutim, posle menopauze, žene su pod podjednakim rizikom za razvoj koronarne bolesti i infarkta srca, kao i muškarci. Za hipertenziju se najčešće kaže da je to tihi ubica, upravo iz razloga, što najčešće pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak nemaju nikakve tegobe. Ukoliko se jave tegobe, to su glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, ali najčešće tih tegoba nema. U najvećem broju slučajeva, hipertenzija se otkrije tek kada dovede do oštećenja ciljnih organa: krvnih sudova srca, bubrega, mozga, očnog dna.

 

  1. Rizik za razvoj srčanog udara se povećava sa godinama, tako da što je osoba starija veća je verovatnoća da će doživeti srčani udar, naravno ukoliko ima i druge faktore rizika za to. Teško je napraviti prosečan profil osobe koja dobija srčani udar jer je nažalost sve više mladih između 30 i 40 godina, naročito onih koji se bave stresnim poslovima koji dožive srčani udar. Podaci iz Hospitalnog nacionalnog registra su pokazali da su pacijenti koji se u Srbiji leče od akutnog infarkta miokarda mlađi od evropskog proseka: muškarci u Srbiji su mlađi za 1 godinu, a žene za 4 godine. Žene su prema evropskim podacima o akutnom koronarnom sindromu u proseku stare 70 godina, a u Srbiji 66 godina. Istovremeno, procenat žena u odnosu na muškarce je 30 odsto u Evropi, dok je u Srbiji procenat žena 36 odsto. Pri tome, žene često  imaju teže infarkte i veći mortalitet od akutnog infarkta miokarda nego muškarci.

 

  1. Visok holesterol je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj koronarne arterijske bolesti. Postoji tzv. endogen i egzogeni holesterol. Egzogeni holesterol je onaj koji se unosi putem hrane, dok je endogeni onaj koji se stvara u organizmui on čini 2/3 ukupnog holesterola. Na nivo egzogenog holesterola možemo uticati vodeći računa o hrani koju unosimo: umesto masnog mesa, bolje je koristiti nemasno meso i ribu, umesto životinjskih masti koristiti biljne, u ishrani favorizovati kuvano ili dinstano, nikako prženo u masti lili dubkom ulju, povećati unos voća i povrća i pre svega namirnice sa dosta vlakana. Što se tiče endogenog holesterola, na njegov nivo ne možemo uticati i on je pre svega genetski determinisan, pa tako osobe koje imaju porodičnu hiperholesterolemiju imaju povišen nivo holesterola u krvi čak i ukoliko vode računa o ishrani. Takođe, genetika je jako bitna za razvoj koronarne bolesti. Osobe kod kojih je neko u porodici imao infarkt srca ili anginu pectoris, su pod povećanim rizikom za razvoj iste, tako da je prevencija (redukcija ostalih faktora rizika) kod njih jako bitna.

 

  1. Eliminacija faktora rizika je najbolja preventive. Na genetiku ne možemo uticati, ali možemo prestati da pušimo, možemo voditi računa o ishrani, smanjiti unos masti, slatkiša, soli, povećati unos voća i povrća i namirnica koje sadrže dosta vlakana, povećati fizičku aktivnost, najmanje 30 min fizičke aktivnosti svakodnevno, kontrolisati krvni pritisak, nivo masnoća i šećera u krvi, kontrolisati telesnu težinu  i ukoliko je moguće izbegavati stresne situacije.Interesantno je da je najčešći faktor rizika kod bolesnika koji dobiju akutni infarktmiokarda u Srbiji prethodna hipertenzija i da se javlja kod 65 odsto bolesnika. Manje česta je hiperlipidemija, kod 35 odsto bolesnika, zatim dolazi pušenje, pa dijabetes kod 23 odsto bolesnika koji obole od akutnog infarkta miokarda.

                                

Gostovanje Studio B – Beograd zdrav grad

Izdanje emisije “Beograd, zdrav grad” od subote 14. septembra posvećeno je Festivalu zdravlja koji se održava 21. i 22. septembra u beogradskom Domu omladine. Ovogodišnji Festival tematski je vezan za kardiovaskularne bolesti, a o tome su u emisji govorili Ana Stamenković, novinarka RTS-a, Maja Gedošev, direktorka kampanje “Korak za srce” i prof. dr Dragan V. Simić, načelnik interventne kardiologije Kliničkog centra Srbije.

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

 

Гостовање др Драгана Симића у ТВ емисији ОКО, Радио Телевизија Србије.

 

Шта нам је ближе од срца

Сваких 15 минута у Србији једна особа умре од срчаних болести. Најчешћи узрочник су погрешне животне навике, оценили кардиолози, гостујући у емисији Око. Неопходно је ускладити активности са могућностима и ићи на редовне контроле.

Од срчаних болести у Србији, сваких 15 минута умре једна особа. Годишње – то је цео један град од педесетак хиљада становника.

Видео (27 мин.)

Čitaj dalje