Гостовање др Драгана Симића у ТВ емисији ОКО, Радио Телевизија Србије.

 

Шта нам је ближе од срца

Сваких 15 минута у Србији једна особа умре од срчаних болести. Најчешћи узрочник су погрешне животне навике, оценили кардиолози, гостујући у емисији Око. Неопходно је ускладити активности са могућностима и ићи на редовне контроле.

Од срчаних болести у Србији, сваких 15 минута умре једна особа. Годишње – то је цео један град од педесетак хиљада становника.

Видео (27 мин.)

Типичан срчани болесник у Србији је "човек у најбољим годинама", каже професор Петар Сеферовић, кардиолог. Објашњава да мушкарци обољевају чешће, и да болест долази до изражаја у доби између 40 и 60 година.

Професор Сеферовић каже да постоји више фактора ризика – од стресних ситуација на послу, у свакодневном животу, а затим се ту додају и повишен притисак, дијабетес, висока телесна тежина и холестерол.

"Треба имати у виду да, када има више фактора ризика, они се не сабирају, него множе", упозорава др Сеферовић.

Кардиолог Драган Симић наглашава да велики утицај на развој болести има и генетика.
"Генетске предиспозиције су такве да имате шест до девет пута веће шансе да имате инфаркт ако га је имао неко од ваших родитеља", каже др Симић и упозорава да такве особе већ са 30 година морају да почну са редовним контролама.

Професор Сеферовић као пример наводи Сједињене Америчке Државе, где се за 15 година ниво обољевања смањио за трећину, након што су грађани почели да воде рачуна и здрављу, избегавају факторе ризика и да се редовно контролишу.

Доктор Симић сматра да је велики проблем што грађани Србије немају навику да иду код лекара. Наводи да тек 23 одсто пацијената има регулисан крвни притисак, те да је важно придобити људе који нису имали инфаркт и навести их да иду на редовне контроле.

Лекари тврде да се инфаркт "не догађа из чиста мира" – увек постоје тегобе, само пацијент можда није умео или хтео да их препозна.

Свако ко има неки притисак или бол у грудима треба да се јави лекару.

Кардиолози као превенцију саветују лагане вежбе, шетње – бар пола сата дневно, бар пет дана недељно и редовне контроле нивоа холестерола и шећера, као и регулисање телесне тежине.