Stižu velike vrućine

      1. Stižu velike vrućine, nakon velikih kiša. Koliko takvi  vremenski šokovi utiču na naše srce i krvni pritisak?

Usled naglih promena vremena i globalnih izmena u klimatskim uslovima sve veći broj ljudi oseća tegobe. Prema poslednjim istraživanjima oko 70 odsto populacije ima određene tegobe pri promeni vremena. Iako su najugroženiji hronični bolesnici, starije osobe i žene u menopauzi, meteoropatija danas pogađa i zdave, mlade ljude. Meteoropatska stanja traju dan ili dva, a sa poboljšanjem vremenskih prilika se i simptomi smanjuju.

Naime, sve više je osoba  koje osećaju promene u raspoloženju, pojavu osećaja zamora, često nedostatak vazduha, lupanje srca. Određene promene u atmosferi deluju na organizam osetljivih osoba, mogu dovesti do pogoršanja hroničnih bolesti i do varijacija  krvnog pritiska, opšte slabosti, astmatičnih napada, napada migrene, nesanice, vrtoglavice, razdražljivosti, depresije, a mogu čak izazvati i infarkt srca i moždani udar. Na astmatičare deluje vlažnost vazduha, na hipertoničare visok vazdušni pritisak, a na srčane bolesnike veoma toplo i vetrovito vreme, koje može da pogorša već postojeće anginozne tegobe. Prema istraživanjima, najviše srčanih udara ima zimi, i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom.  Medjutim, i leti su infarkti češći pri nestabilnom vremenu, a rezultati se mogu dovesti u vezu sa promenama u  koagulaciji krvi u različitim vremenskim uslovima. Kako bi se ovi negativni uticaji vremena na organizam ublažili, potrebno je da hronični bolesnici redovno uzimaju propisanu terapiju, potrebno je voditi zdrav način života uz zdravu, pravilnu ishranu, uzimanje dovoljne količine vode i svakodnevnu fizičku aktivnost, uz izbegavanje velikih vrućina.

2. Kažu da  učestalost smrtnosti od infarkta u Srbiji raste. Kakvi su podaci i na kom je mestu srčani udar kao uzrok smrtnosti?   

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prosečno godišnje u svetu od akutnog infarkta miokarda oboli 6 miliona ljudi, pri čemu se letalni ishod javi kod više od 25% slučajeva. Podaci iz Hospitalnog nacionalnog registra su pokazali da su pacijenti koji se u Srbiji leče od akutnog infarkta miokarda mlađi od evropskog proseka: muškarci u Srbiji su mlađi za 1 godinu a žene za 4 godine. Žene su prema evropskim podacima o akutnom koronarnom sindromu u proseku stare 70 godina, a u Srbiji 66 godina. Istovremeno, procenat žena u odnosu na muškarce je 30 odsto u Evropi, dok je u Srbiji procenat žena 36 odsto. Pri tome, žene imaju teže infarkte i veći mortalitet od akutnog infarkta miokarda nego muškarci.

3. Koliki broj stanovnika pati od povišenog krvnog pritiska?

Širom sveta, u periodu od 1980. do 2008. godine, zabeležen je porast broja osoba s hipertenzijom – sa 600 miliona na milijardu, a predviđa se da će do 2025. godine taj broj iznositi 1,56 milijardi.  Srbija se nalazi u grupi zemalja sa viskom učestalošću hipertenzije među odraslim stanovništvom. Učestalost hipertenzije iznosi čak 47 odsto i to 50 odsto kod muškaraca i 43 odsto kod žena. Hipertenzija, poznata kao „tihi ubica“, jedan je od glavnih faktora rizika za nastanak koronarne bolesti, na koji se može uticati. Blagovremeno otkrivena hipertenzija, adekvatno lečenje, smanjuje rizik za nastanak novih kardiovaskularnih događaja, a preduslov je za adekvatno lečenje srčanih bolesnika. Kako bi se stekao odgovarajući uvid u efikasnost lečenja hipertenzije, neophodno je i učešće pacijenta, koji uz pravilno korišćenje propisane antihipertenzivne terapije treba da svakodnevno meri vrednosti krvnog pritiska, i na taj način učestvuje u lečenju u cilju prevencije neželjenih novih ili ponovnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja.

4. Koji su glavni uzroci porasta ovog „crnog grafikona” i koliki je u poslednje vreme udeo nepažnje u vreme naglih  vrućina?

Stresan način života, koji je na žalost naša svakodnevica, sigurno da ne pogoduje srčanim bolesnicima, kojima inače ekstremni vremenski uslovi – ni previše toplo, a ni previše hladno – ne odgovaraju. Nepovoljno dejstvo toplote najviše osećaju osobe srednjeg i starijeg životnog doba, budući da je tada suženje malih krvnih sudova srca i najčešće. Gubitak tečnosti i minerala, potencirani toplotom i nepravilan rad srca mogu da izazovu i poremećaj ravnoteže elektrolita i kalijuma čime se i na taj način povećava rizik od infarkta na tropskim vrućinama.

5. Kako da svoje srce odbranimo (najvažnije pitanje) od uticaja sunca i vrućina? Molim Vas za nekoliko konkretnih saveta za sve i nekoliko za srčane bolesnike…Postoji li neki savet za koji mnogi ne znaju?

Srcu tj. kardio-vaskularnom sistemu u našem organizmu se na visokim temperaturama može pomoći redovnim uzimanjem tečnosti. Međutim, srčani bolesnici ne bi trebalo da uzimaju previše rashladjenu vodu, naročito ne odjednom u velikim količinama. Ovim bolesnicima preporučuje se blago rashlađena tečnost koja se tokom celog dana uzima u manjim količinama. Puno pomaže i tipična letnja ishrana koja se mahom sastoji od dosta voća i povrća.

Zdrava ishrana bogata sezonskim namirnicama jača imunitet i može pomoći, ukoliko ste osetljivi na vremenske promene. Jedite mnogo voća bogatog vitaminom C, ribu, orašaste plodove i druge namirnice koje sadrže dosta omega-3 masnih kiselina, a izbegavajte namirnice bogate ugljenim hidratima koje mogu povećati osećaj umora.

Šta prija srcu? Odlazak na umerenu visinu do 800 m gde organizam pojačano proizvodi crvena krvna zrnca može povoljno delovati na srce, jer ga eritrociti snadbevaju sa dovoljno kiseonika.

Zato se savetuju, svakodnevne, kraće šetnje, od barem pola sata po parku ili prirodi, jer se tako organizam najlakše uskladi sa godišnjim dobom. Od vremenskih uslova ne treba da bežite, nego da postanete svesni njihovog uticaja.

 

 

Gostovanje Studio B – Beograd zdrav grad

Izdanje emisije “Beograd, zdrav grad” od subote 14. septembra posvećeno je Festivalu zdravlja koji se održava 21. i 22. septembra u beogradskom Domu omladine. Ovogodišnji Festival tematski je vezan za kardiovaskularne bolesti, a o tome su u emisji govorili Ana Stamenković, novinarka RTS-a, Maja Gedošev, direktorka kampanje “Korak za srce” i prof. dr Dragan V. Simić, načelnik interventne kardiologije Kliničkog centra Srbije.

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

Гостовање ТВ емисија ОКО, РТС

 

Гостовање др Драгана Симића у ТВ емисији ОКО, Радио Телевизија Србије.

 

Шта нам је ближе од срца

Сваких 15 минута у Србији једна особа умре од срчаних болести. Најчешћи узрочник су погрешне животне навике, оценили кардиолози, гостујући у емисији Око. Неопходно је ускладити активности са могућностима и ићи на редовне контроле.

Од срчаних болести у Србији, сваких 15 минута умре једна особа. Годишње – то је цео један град од педесетак хиљада становника.

Видео (27 мин.)

Čitaj dalje